Cité de l'Automobile - Francuski nacionalni muzej automobila - Miluz

[GRIPEN]

Ukazala mi se prilika koju sam iskoristio i posetio pomenuti muzej. Ne vidoh ni jednog Saab-a ali eto, ipak smo svi mi ljubitelji automobila pa se nadam da ce ovo vecini biti zanimljivio...

Evo lepog teksta u vezi muzeja koji sam preuzeo sa Oldtajmer foruma:


"Na istoku Francuske u pokrajni Alsace (Alzas), blizu granice Svajcarske, nalazi se grad Mulhouse (Miluz). Zbog svoga izuzetnog klulturnog nasledja, ovaj grad je vrlo interesantna turisticka destinacija. Pored toga, grad spada i u pionire industrijske revolucije, o cemu svedoci cak osam raznovrsnih tehnickih muzeja koji se u njemu nalaze. Medju njima najvecu atrakciju predstavlja Nacionalni muzej automobila. Sta vise, sa preko sesto eksponata, ovaj muzej predstavlja najveci muzej automobila u svetu. Poseta ovom muzeju je jedinstven i nezaboravan dozivljaj, pa svako ko se nadje makar i u daljoj okolini Mulhouse-a ne bi trebao da zali truda i vremena da ga poseti.

Pun naziv ovoga muzeja je Collection Schlumpf (Kolekcija Slumpf) ? Musée National de l?Automobile, u znak secanja na utemeljivace kolekcije, bracu Schlumpf. Istorija kolekcije i muzeja veoma je interesantna, i predstavlja redak slucaj da svetski vredna bastina, skoro neostecena, prezivi burne istorijske dogadjaje. Zahvaljujuci svesti iskazanoj od svih aktera, Francuska je, na radost danasnjih i buducih generacija, sacuvala neprocenjivo blago.

Braca Fritz i Hans Schlumpf bili su mocni industrijalci cija imperija je obuhvatala predionice i tekstilne fabrike u Mulhouse-u i okolini. Mladji brat Fritz, je imao neobicnu i vrlo skupu pasiju ? sakupljao je stare automobile. Svog prvog Bugatti-ja nabavio je posle rata, a u narednim godinama njegova kolekcija je toliko narasla da je 1960. godine odlucio da jednoga dana napravi muzej i posveti ga svojoj majci. Od tada se u potpunosti posvetio tom cilju. Sirom sveta je tragao za retkim primercima automobila, cesto i preko brojnih posrednika. Iznajmio je praznu halu nekadsnje tekstilne fabrike u Milhouse-u koju je nameravao da restaurira za svoj muzej. U tu halu smestio je svoju kolekciju i radionicu za restauraciju automobila. Zamislio je da enterijer muzeja uredi tako da posetiocima docara vreme industrializacije s kraja devetnaestog veka, kada su nastali najvredniji primerci njegove kolekcije. U tu svru narucio je cak 800 livenih stubova za osvetljenje, koji su bili verna kopija stubova sa mosta Akexander III iz Paris-a. Radovi na muzeju su poceli 1974. godine. Fritz-ova opsesija je bila toliko jaka, da je, i pored napora njegovog brata, pocela finansijski da ugrozava njihov osnovni biznis. Pored toga, sveopsta kriza tekstilne industrije i narastajuci radnicki zahtevi doveli su do kolapsa imperije Schlupf. Zbog ogromnih dugova, u junu 1976. Godine, braca su bankrotirala i iselila se iz Francuske. Kao rezultat nastali su veliki radnicki nemiri i radnici su zaposeli fabrike nekadasnje imperije.

Dan pre predvidjenog otvaranja, 07. 03. 1977. godine, radnici su zaposeli zdanje muzeja. Kada su otvorili vrata bivse hale bili su zapanjeni onim na sta su naisli. Stotine neprocenjivih primeraka restauriranih automobila, poredjanih u fascinantnom izlozbenom prostoru. Radnici su okupirali muzej, ali je lepota kolekcije nadmasila radnicki bes i kolekcija skoro da nije ostecena. Sta vise, vodje radnicke pobune su odlucile da radnici preuzmu brigu o kolekciji i otvore muzej za posetioce. Ova ideja je bila pun pogodak. Za dve godine, koliko je kolekcija bila u rukama radnika, muzej je videlo preko 800.000 posetilaca. Posle zavrsetka likvidacionog postupka nad imperijom Schlumpf, francuska vlada je 1978. godine proglasila kolekciju istorijskim spomenikom, cime je osigurano da ni jedan primerak kolekcije ne napusti Francusku. Tri godine kasnije muzej je otkupljen od strane drzave, grada Mulhouse-a, Privredne komore i firme Panhard. Sledece godine muzej je ponovo otvorio svoja vrata, ovaj put kao Nacionalni muzej automobila. Poslednja restauracija muzeja bila je 2000. godine.

Danasnji izgled muzeja zamisljen je tako da se u najvecoj meri zadrzi autenticnost prvobitne koncepcije. Ipak, u poslednje dve decenije kolekcija je znacajno obagacena, tako da je izvrsena reorganizacija u tematskom i hronoloskom smislu. Takodje, ukljuceni su i najsavremeniji vidovi multimedialnih i interaktivnih prezentacija. Posetilac muzeja na ulazu dobija poseban magnetofon koji mu sluzi kao audio vodic. Na jednom od sest jezika moguce je dobiti detaljno objasnjenje o svakom izlozenom modelu, proizvodjacima ili poznatim vozacima i konstruktorima. Veliki video ekrani i posteri docaravaju doba kada su pojedini modeli nastali. Posebnu atrakciju cine interaktivne prezentacije. Uz pomoc kustosa ? tehnicara, posetilac moze da upali ¨na kurblu¨ jedan Reanult iz 1923. godine sa cetvorocilindricnim motorom od 0.95 l ili Citroën iz 1923. godine sa cetvorocilindricnim motorom od 0.85 l, sto je zaista autentican nacin da se docara koliko je vozac onoga vremena morao da bude spretan. Takodje, moguce je izkusiti kako izgleda prevrtanje u Peugeot-u 205 na specilalno konstruisanom simulatoru, a za uspomenu svaki posetilac moze da se slika u originalnom Renault-u NC Double Phaëton iz 1903. godine.
Da bi sve bilo kao nekad, na raspolaganju su bunda, vozacka kapa i zastitne naocare. Posetioci mogu da koriste simulatore voznje, a izlozeno je i nekoliko presecenih ili rastavljenih automobila, sto omogucava da se vide detalji pojedinih konstrukcija. Takodje, prezentiran je i savremeni proizvodni proces, tako da posetilac moze da vidi kako rade pravi roboti sa montazne linije automobila. Muzej obuhvata postavku na preko 17.000 m2, i moguce ga je obilaziti peske ili elektricnim vozicem u grupi. Izlozba u muzeju je podeljena u tri tematske celine koje nose nazive:
1. avantura automobila
2. trkacki automobili
3. remek dela

Avantura automobila

Najveca prostorija muzeja sadrzi oko 250 eksponata, a izlozba koja se nalazi u njoj nosi naziv ¨Avantura automobila¨. Izlozba pocinje sa tzv. ¨Precima¨ i ¨Pionirima¨, gde su izlozeni modeli nastali u periodu od 1893. do 1910. godine. Ovaj deo izlozbe prikazuje evoluciju od kocije ka automobilu. Sa konstruktorskog aspekta gledano, prvi primerci automobila u stvari su bili kocije opremljene motorom.
Za ove modele bio je odomacen naziv Phaëton, sto znaci kocija cetvorosed. U kolekciji se nalazi nekoliko ¨Predaka¨. Nemacka industrija toga doba predstavljena je sa nekoliko primeraka, od kojih zu najinteresantniji modeli Benz Victoria iz 1893. (1.875 l, 2 cilindra i 4.5 KS) i, u to doba vrlo popularni, model Benz Velo iz 1896. godine (1.05 l, 1 cilindar i 1.5 KS) koji je proizvodjen u periodu 1894. do 1902. godine. Razvoj automobilske industrije u Francuskoj otpocela je firma Panhard & Levassor, otkupivsi Daimler-ov patent motora. Ova firma je u pocetku proizvodila motore i za Peugeot. Francuska automobilska industrija toga doba u kolekciji je predstavljena sa nekoliko modela. Najstariji primerak cele kolekcije je model Panhard & Levassor iz 1892. godine. Na njemu se nalazi Daimlerov dvocilindricni motor od 1.4 l koji razvija 2 KS. Interesantno je da je njegov konstruktor Panhard sa ovim modelom 1893. godine ucestvovao na jednoj od prvih automobilskih trka na relaciji Paris - Nice.


Prvi komercijalno proizvodjeni automobil u svetu bio je Panhard & Lavassor iz 1894. godine, koji je bio opremljen motorom Daimler od 1.29 l i 3.5 KS smestenim na prednjoj strani vozila, dok je pogon vozila bio preko zadnjih tockova. Ukupno je proizvedeno 30 ovakvih vozila. Ovde se nalazi i Peugeot-ov model Phaëtonnet (mala kocija cetvorosed) iz 1893. godine sa slicnim motorom zapremine 1.205 l i snage 8 KS. Tu su, zatim, model firme De Dion - Buoton ¨Populaire¨ iz 1902. godine, Ranault-ov model C iz 1900. godine, kao i model firme Loraine Dietrich Typ 1 iz 1898. godine. Na pocetku dvadesetog veka polako se napusta koncept kocije i pojavljuju se prvi ¨Pioniri¨ - sedani i kabrioleti, koji su konceptualno slicni savremenim vozilima. Ipak, mnogi konstruktivni elementi i dalje su podsecali na kocije. A kako i ne bi, kada je vozilo moralo imati velike tockove, posto jos uvek nije bilo dobrih puteva, a i tadasnja moda je zahtevala da vozilo bude visoko, kako bi u njega stao gospodin sa cilindrom ili dama sa ogromnim sesirom. Vozac je i dalje zamenjivao kocijasa, ali i mehanicara, pa je njegovo mesto u vozilu bilo tome prilagodjeno. U ovoj grupi posebno se isticu Daimler Bus iz 1899. godine, prvi model Panhard Levassor iz 1898. godine sa gumenim tockovima, vrlo atraktivni modeli De Dion Bouton iz 1903. godine, Ranault Typ T iz 1904. godine i Peugeot iz 1906. godine. U najsnaznije izlozene ¨Pionire¨ spada model svajcarske firme Dufaux iz 1904. Godine, ciji motor ima zapreminu od cak 12.761 l, 8 cilindara i razvija je za ono vreme fantasticnih 90 KS. Jos jedan ¨snagator¨ u kolekciji je i je Mercedes-ov model iz 1905. godine sa motorom od 7.24 l, koji je razvija 50 KS, dok je maksimalna brzina vozila bila 80 km/h. Ovo vozilo je tesko vise od jedne tone, a ima kocnice samo na zadnjim tockovima!

Drugi deo izlozbe u ovoj prostoriji obuhvata drugu fazu razvoja automobila i to u periodu od 1911. do 1938. godine. Eksponati koji poticu iz ovog perioda podeljeni su na ¨Veterane¨ i ¨Klasike¨.¨Veterani¨su imali savremeni oblik, ali su jos uvek bili privilegija bogatih, uprkos naporima nekih proizvodjaca i konstruktora da ih omasove medju srednjom klasom. Jedan od takvih pokusaja je i Peugeot-ov model ¨Bebe¨ iz 1913. godine,koji je konstruisao Ettore Bugatti.Cak 3000 komada ovog modela je izvezeno u mnoge zemlje. Primerak ovog modela koji izlozen u muzeju bio je izvezen u Kinu. Pocetak ovog istorijskog perioda poznat je pod nazivom ¨Belle Epoque¨ i bio je tzv. ¨Zlatno doba¨ automobilizma, koje su karakterisala ogromna i mocna vozila, cesto ekstravagantnog izgleda, koja su bila namenjena eliti. U muzeju su izlozeni vrlo lepi primerci Pannhard & Levassor iz 1911. godine, Loraine Dietrich iz 1910. godine, Clement-Bayard iz 1913. godine, Bugatti Type 16 iz 1912. godine (polurastavljen, pa se mogu videti detalji konstrukcije) i puno modela ostalih poznatih proizvodjaca toga vremena. ¨Veterani¨ su dali svoj doprinos i vaznim istorijskim dogadjajima onog doba. Poznat je primer iz 1914. godine kada su pariski taksisti, po naredjenju generala Galieni-ja, prevezli 6500 vojnika kao pojacanje francuskim trupama u bici na reci Marni i time omogucili veliku pobedu. U to vreme Renault-ov model AG1 8CV iz 1905. godine bio je najbrojniji medju pariskim taksijima, i jedan primerak je takodje izlozen u pastavci muzeja. Pariski taksisti koji su bili akteri ovog dogadjaja u istoriji su ostali zapamceni kao ¨Taksisti sa Marne¨.

Drugu grupu ovog dela postavke cine ¨Klasici¨, koji su vrlo brojni u kolekciji. Uprkos razaranjima koje je doneo prvi svetski rat, automobilska industrija je u posleratnom periodu, i u Evropi i u Americi, dozivela pravi bum, pa je u zapadnim zemljama postala nosilac industrijskog razvoja. Zahvaljujuci brojnim novim tehnickim resenjima motori sa unutrasnjim sagorevanjem su usavrseni, pa su postali efikasniji i kompaktniji, sto je vodilo ka diferencijaciji automobila prema snazi i nameni. Kod ¨Klasika¨ se jasno izdvajaju grupacije luksuznih, trkackih i automobila namenjenih srednjoj klasi i sitnim preduzetnicima. Izlozba je koncipirana tako da se hronoloski vrlo lako moze uociti sve veca dostupnost automobila sirim slojevima. Vozila dvadesetih godina su jos uvek velika, glomazna i skupa, dok su vozila iz tridesetih godina manja, kompaktnija i jeftinija. Vizionarski koncepti Citroen-a i Porsche-a, kod modela 2CV i VW ¨Buba¨, omogucili su kasniju masovnu proizvodnju automobila. Tehnicke karakteristike ¨Klasika¨ jasno govore o prihvatanju odredjenih konstruktivnih resenja (npr., nezavisno oslanjanje tockova) i daljim razvojnim trendovima (npr., pojava prvih modela sa pogonom na prednje tockove). Takodje, u ovom periodu dolazi do ustolicavanja pojedinih proizvodjaca (Mercedes-Benz, Peugeot, Renault, Ctroen, Fiat i dr.). U muzeju ima preko pedeset izlozenih ¨Klasika¨ i vrlo je tesko izdvojiti najlepse ili najznacajnije primerke iz ove gupe. Sta vise, svaki izlozbeni primerak je po necemu interesantan, pa se posetilac stalno nalazi pred teskom odlukom kom eksponatu da posveti vecu paznju.

Treci deo izlozbe ¨Avantura automobila¨ cine tzv.¨Moderna vozila¨, koja su nastala posle 1939. godine. Poslednje dve decenije proslog veka nisu obuhvacene ovom izlozbom.
Drugi svetski rat je nacinio diskontinuitet u razvoju automobilske industrije. Medjutim, posle samo par godina godina u miru, automobilska industrija je ponovo stala na noge. Sta vise, neke poznate firme iz Nemacke i Italije (BMW, Fiat i dr.), koje su se do tada uglavnom bavile proizvodnjom naoruzanja, vojne opreme ili aviona, znatnije ili potpuno se okrecu proizvodnji automobila, cime auto industrija dobija novi impuls. Ovaj peroiod razvoja automobila karakterisu i danas aktuelni zahtevi: ekonomicnost, visoka specificna snaga motora, funkcionalnost i sto niza proizvodna cena. Upadljiva je tendencija smanjivanja vozila i uvodjenja aerodinamicnog oblika karoserije. Francuski i italijanski proizvodjaci utrkuju se idejama kako napraviti sto manji, jeftiniji i funkcionalniji automobil koji ce biti svakom dostupan (Citroen 2CV, Renault 4CV, Fiat 500). Takodje, i kod vozlia srednje klase primetan je akcenat na funkcionalnosti. Uspostavlja se jasna diferencijacija automobila u odnosu na konstruktivni koncept: sedani, kupei, kabrioleti i karavani. U tom periodu (1955. godine) nastao je legendarni Citroenov model DS koji je bio vrlo revolucionaran po primenjenim konstruktivnim resenjima i kao takav uspostavio nove razvojne trendove.

Nemacki automobili su uglavnom dominirali u grupaciji srednje i vise klase, sa izuzetkom modela VW ¨Buba¨ koji do danasnjeg dana drzi apsolutni rekord u broju proizvedenih primeraka. Kategorija luksuznih sportskih vozila dozivljava intenzivan razvoj, a neki proizvodjaci pocinju da dominiraju u ovoj oblasti (BMW, Masserati, Ferrari, Jaguar, Aston Martin, Mercedes). Koncept izlozbe ¨Moderni automobili¨ je takav da posetilac lako moze da uoci ove razvojne trendove. Takodje, pazljivo ukomponovani vizuelni i audio detalji ambijenta docaravaju posetiocu istorijski trenutak u kome su pojedini eksponati nastali, sto opet jasno ukazuje da automobil nikada nije bio samo dostignuce tehnike vec i kulturoloski fenomen.

Trkacki automobili

Druga ogromna prostorija muzeja sadrzi izlozbu koja docarava sasvim drugaciji svet i nosi naziv ¨Trkacki automobili¨. Ovde su prikazani najvredniji primerci sportskih kola. Ova izlozba je podeljena na tri tematske celine: ¨Grand Prix¨, ¨Le Mans¨ i ¨Formula¨. U svakoj celini se hronoloskim redom smenjuju poznati modeli. Aranzman ove postavke posetiocu stvara vizuelni dozivljaj kao da se upravo nalazi na startu neke od trka. Posto se pozicije eksponata smenjuju hronoloskim redom, stice se utisak da upravo startuje trka kroz automobilsku istoriju. Ovaj utisak se dopunjuje i audio efektima, kao i velikim posterima.

Inace, prve automobilske trke organizovane su vrlo brzo nakon pojave prvih automobila. Uglavnom su odrzavane na putevima koji su povezivali vece gradove. Najvise takvih trka organizovano je upravo u Francuskoj. Kao istorijske, pamte se trke Paris-Rouen (1894. godine), Paris-Bordeaux (1895. godine), Paris-Berlin (1901. godine) i Paris-Wien (1902. godine). Ondasnje trke su bile velika atrakcija, ali su bile pune rizika i po ucesnike i po posmatrace, jer su putevi bili vrlo losi i neobezbedjeni, a sama vozila su bila na vrlo niskom ukupnom tehnickom nivou. Ceste su bile nesrece, a jedna od najgorih se desila 1903. godine na trci Paris-Madrid kada je vise ljudi poginulo, medju njima i Marsel Renault, brat Louis-a Renault-a, osnivaca cuvene firme. Vrlo brzo nakon ovog dogadjaja doneseni su prvi propisi, tako da su trke mogle da se odrzavaju samo na zatvorenim pistama. Francuski automobilski klub je 1906. godine organizovao prvi Grand Prix na zatvorenoj stazi u Le Mans-u. Trke su bile stvar prestiza za ondasnje proizvodjace automobila, tako da je svaka firma koja je drzala do sebe morala da se oproba na njima. Na trkama iz dvadesetih godina proslavilo su nekoliko poznatih konstruktora. Jedan od njih je i Ettore Bugatti, koji je imao neverovatan inzenjerski talenat. Njegovi automobili su imali puno, za ono vreme ekstravagantnih, resenja koja se danas masovno primenjuju. Na primer, viseventilski motori sa bregastim vratilom u glavi motora. U ovom delu izlozbe nalazi se nekoliko fantasticnih Bugatti-jevih modela medju kojima posebno treba istaci model Bugatti Typ 35 iz 1929. godine, koji je bio i licni automobil Fritz-a Schlumpf-a.
Tridesetih godina politika je uveliko pocela da se uplice u sport, tako da ni automobilske trke nisu ostale po strani. Hitlerova Nemacka je koristila automobilizam kao jedan od glavnih poligona za dokazivanje svoje tehnoloske i sportske premoci. U periodu od 1934. do 1939. godine Mercedes-Benz i Auto-Union dominiraju na takmicenjima. Nemacki monopol na Grand Prix na trkama ponekad su uspevali da ugroze Alfa Romeo i Maserati. Kolekcija sadrzi puno eksponata iz ovog perioda, medju kojima se isticu Mercedes-Benz W125 iz 1937. godine, Maserati GP 8 CM iz 1933. godine i naravno, nekoliko Bugatti-ja.

Posleratni period odlikuje mnogo intenzivniji razvoj automobilskog sporta, sto je bilo prirodno, s obzirom na nagli rast automobillske industrije. Afirmisu se novi konstruktori i formiraju nove firme. Neke od njih, na primer Porsche i Ferrari, i danas dominiraju ovim sportom. Interesantno je da je i nekoliko vozaca dalo veliki doprinos afiirmaciji ovoga sporta, ali i pojedinih firmi. Cuveni Juan Manuel Fangio je produzio dominaciju Mercedes-Benz-a u posleratnim godinama, a nesto kasnije je na pobednickom tronu ustolicio i Maserati. Na izlozbi se nalazi famozni Mercedes-Benz 300 SLR iz 1955. godine i Maserati 250 F iz 1957. godine, kojima je upravljao ovaj slavni Argentinac. Pored ovih, jos nekima od izlozenih modela upravljali su legendarni vozaci. Takav je, na primer, Lotus 33 iz 1963. godine, za cijim volanom je bio Jim Clark. Medju eksponatima ovog dela kolekcije nalaze se svi vazniji modeli sportskih automobila. Posetiocu prosto zastane dah kada ispred sebe vidi dugacak niz razlicitih modela Porsche-a, Ferrari-ja, Maserati-ja, Lotus-a i drugih.
Deo izlozbe koji se odnosi na modele Formula 1 obuhvata i relativno nove modele, npr. Ligier GT JS45 iz 1997. godine, sto je posebno atraktivno za mladje posetioce. Inace, ovaj deo izlozbe je toliko izazovan da posetilac tesko moze da se odupre iskusenju da ne sedne za volan nekog od eksponata, kako bi makar na tren osetio kako izgleda upravljati stotinama konja koji se nalaze ispod haube. Na zalost onih koji se osmele na ovakav pokusaj, zvuk alarma koji se zacuje kada se neko priblizi vrednim eksponatima za cas rasprsi tu iluziju.

Remek dela

Najimpresivniji deo kolekcije muzeja u Mulhouse-u smesten je u posebnoj prostoriji. Ova izlozba nosi naziv ¨Remek dela¨ i obuhvata najlepse modele nastale tokom tridesetih godina proslog veka. Aranzman izlozbe i vizuelna prezentacija, sa pazljivo ukomponovanim svetlosnim efektima, fantasticno docaravaju glamur i ekstravaganciju kaja je pratila ova vozila.


Ovde su prikazani reprezentativni modeli najpoznatijih proizvodjaca toga doba: Hispano-Suiza, Bentley, Delahaye, Mercedes-Benz, Isotta-Fraschini, Maybach, Rolls-Royce, Renault, Panhard & Levassor, Philos, Peugeot ,i naravno, Bugatti. Izlozba ¨Remek dela¨ obuhvata modele koji su radjeni u vrlo malim serijama ili unikatno, po narudzbini, za poznate kupce. U periodu posle drugog svetskog rata vrlo malo firmi je nastavilo sa pojedinacnom proizvodnjom, tako da je ovaj deo muzejske postavke ogranicen na medjuratni period. Ovu grupu vozila odlikuje snazna sasija, konstruisana tako da u prednjem delu moze da nosi, po pravilu, ogroman motor. Zbog toga je motorski prostor bio vrlo veliki i prostirao se daleko ispred vozaca. Prateci statusnu simboliku, ovakva vozila su bila moderna verzija raskosnih kocija, ciji su mocni motori zamenjivali redove upregnutih konja. Elegantne kombinacije boja, hromiranih povrsina, raznih detalja, kao i zaobljene forme prednjih i zadnjih krila, koje se lucno spajaju sa pragovima vrata, davali su ovakvim vozilima bajkovit izgled, koji se savrseno uklapao u raskalasan stil zivota ondasnje visoke klase. Posto je Fritz Schlumpf bio zaljubljenik u Bugatti-jeve modele, u ovom delu izlozbe najzastupljeniji je upravo ovaj proizvodjac. Zaista, cak i medju remek delima Bugatti dominira, a prave dragulje u kruni predstavljaju dva modela Bugatti Royale (T41 Napoleon coupé, iz 1929. godine i T41 Limousine, iz 1933. godine). Pored njih tu su i Bugatti torpédo T28 (1921. g.), coupé T44 (1927. g.), coupé T46 (1933. g.), cabriolet T50 (1936. g.), jednosed GP T51 A (1937. g.), coupé T57 (1937. g.) i drugi. Inace, ovaj muzej je jedinstven u svetu po tome sto se u njemu na jednom mestu nalazi najvise Bugatti-jevih vozila. Pored Bugatti-ja, ovde se nalazi i nekoliko fantasticnih modela Rollce Royce-a, medju kojima su najlepsi Silver Ghost (1924. g.) i modeli Phantom I (1928. g.), Phantom II (1928. g.) i Phantom III (1928. g.), koji odlicno reprezentuju stil firme koja se proslavila proizvodnjom unikatnih primeraka vozila za kraljeve, maharadze i ostale krunisane glave.

U muzeju se nalaze i modeli Hispano Suiza, ondasnjeg spanskog pandana Rolce Royce-u. Modele ovog proizvodjaca preferirala je spanska kraljevska porodica. Svaki primerak je bio unikat, a spanska kraljevska porodica je, od 1905. godine, pa sve do gradjanjskog rata, kada se firma preselila u Francusku, svake godine dobijala novi model. Na izlozbi se nalazi sedam modela ovoga proizvodjaca, medju kojima je i sportski coupe J12 iz 1912. godine koji je bio vlasnistvo kralja Alfonsa XIII. Ondasnji najozbiljniji konkurent Bugatti-ju bila je firma Isotta Fraschini, ciji vredan model T 8A coupé (1928. g.) moze takodje da se vidi medju remek delima muzeja u Mulhouse-u. Ovde se nalaze i prelepi modeli nemacke fabrike Maybach DS 8 (1934. g.) i SW 38 (1937. g.) koja je kasnije usla u sastav grupacije Mercedes Benz. U posleratnom periodu vrlo malo firmi je nastavilo da radi kola po narudzbini. Jedna od njih je firma Antem koja je proizvela luksuzni model koristeci sasiju Delahate 135 MS. Ovaj model je bio zvezda Pariskog salona automobila 1948. godine. Vozilo je izvezeno u SAD i ponovo vraceno u Francusku kada je otkupljeno za kolekciju ovog muzeja."

[GRIPEN]

Wikipedia
Oficijalni sajt

Evo koje slike:

[GRIPEN]

[kd23se4]

na slikama!!! Narocito Alfa koja je prelepa. Bio sam tamo 2010, ono sto mi se najvise dopalo su Voisini (Avions Voisin) i Bugatti-iji! Inace najvec kolekcija Bugattia na svetu. Ako uspem da nadjem moje slike postavicu ih ovde.

[GRIPEN]

[GRIPEN]

na slikama!!! Narocito Alfa koja je prelepa. Bio sam tamo 2010, ono sto mi se najvise dopalo su Voisini (Avions Voisin) i Bugatti-iji! Inace najvec kolekcija Bugattia na svetu. Ako uspem da nadjem moje slike postavicu ih ovde.

Ubedljivo najvise Bugattia, Wiki kaze 127 kom! Pravo blago!!! Postavi slike tog Voisini-a da vidim koji je? I sve ostale slike ako nadjes...

[kd23se4]

Voisin (cita se vozan)

[troll 9-5]

[Bagzi93]

@Gripen
za slike.
Najlepsa Alfa pa Merc pa Ajkula mada opasna je konkurencija ovaj Vozan(zadnja slika na kd-ovom postu.)

[Carlsson]

jesi mogao uslikati nesto sto ja volim, a ne ovo
salim se
odlicne slike, vjerujem da si uzivao

[GRIPEN]

predivno iskustvo. Lepo je videti evoluciju automobila a to je u ovom muzeju lepo predstavljeno, od samohodnih kocija pa do neverovatnog veyrona...

Clarlssone, a sta ti volis tacno, svedjana nije bilo?

[Carlsson]

ma moze dosta toga starijeg od 25-30 godina ali najvise japan, svedi i usa

[GRIPEN]

e jbg, nista od toga vamo nema...

Mozda obidjem jos jedno lepo mesto onako bas za moju dusu al o tom po tom...

[nik 900t]

slike su super posebno mi se svidja bugati rojale znam da je neki ogroman motor imao napravljeno je ja mislim 9 kom u to vreme kad je izasao kostao kao 3 rolsa preostali motori iz tog rojale su se ugradjivali u lokomotive to je bugati snaga

[Carlsson]

e jbg, nista od toga vamo nema...

Mozda obidjem jos jedno lepo mesto onako bas za moju dusu al o tom po tom...

ma nema veze...zadovoljio sam se bugatijima
a sta bi bilo za tvoju dusu?

[kd23se4]

Bugatti Royal - poruceni su vecinom za kraljeve od kojih (cini mi se) nijedan nije doziveo isporuku. Motori su bili od 13.000 kubika i Bugatti je nastancao blokova misleci da ce proizvesti malo vise od ovih 4-5-6 komada.
Da bi se spasao napravljen je motor za lokomotive koje je prodao francuskim zeleznicama

[GRIPEN]

a sta bi bilo za tvoju dusu?

Posto sam Saab muzej obiso, red bi bio i BMW da vidim ...