SAAB 9000 Aero 2.3T, 1996
Poslato: 27 Maj 2014, 00:54
SAAB 9000 Aero iz 1996 g. su kola o kojima sam maštao još iz vremena studentskih dana, kada se on tek pojavio. Tek 2011 g. je nastupio momenat ostvarenja svoga sna i kupovine Aera, pri čemu o novijim modelima SAAB uopšte nisam razmišljao.
Teško je bilo šta novo, a interesantno, napisati za legendarnu mašinu, ali moj plan je da Vam ga predstavim i pokažem na delu.
Dugo sam planirao da četvorostepeni menjač SAAB 99L zamenim sa petostepenim, nažalost ovi menjači su u Rusiji, pa i u Srbiji, nedostupni, jer čim se pojavi dobar sa malom predjenom kilometrazom, odmah ode za ne mali novac.
Pokušaji su bili bezuspešni sve do januara 2014 kada sam slučajno preko Interneta upoznao predsednika SAAB Club Finska i od njega dobio informaciju da ima na raspolaganju kvalitetan petostepeni menjač koji je presao 90.000 km. Dugo smo bili na vezi, obećali su čuvanje menjača, dok ne otopli i dok se ne stvore uslovi za dolazak u Finsku. Za to vreme je išla priprema putovanja, provera sa ruskom carinom o mogućnosti uvoza menjača iz Finske u Rusiju, takodje i uvoz menjača u Srbiju, priprema limuzine.
Pošto sam bio u obavezi da putujem sluzbeno za Sloveniju i da se u Ljubljani pojavim 11.05., to je automatski u aprilu unelo korekciju u plan da odem do Finske i vratim se nazad u Moskvu. Odmah se rodila ideja da se objedini putovanje u Finsku sa obavezama u Sloveniji, sa posledicnim putovanjem preko Svedske, Danske, Nemacke i Austrije. Kada sam o svom planu putovanja obavestio drugara iz vojske i pozvao ga da krene sa mnom, intriga je bila velika, u momentu nije obecao nista, osim da ce proveriti kako je sa odmorom u to vreme. Ubrzo za tim sam dobio potvrdu da avionom dolazi u Moskvu i da je karta vec kupljena.
Dosao je 06.05. i trenutak istine za mene i za SAAB,
polazak iz Moskve rano ujutro na aerodrom Seremetjevo, da pokupimo drugog pilota i krenemo na sever za Sankt Peterburg.
U Piter posle 700 km stizemo uvece oko 19
sledi upoznavanje sa gradom i odmor, zato sto je sutra pred nama novih 700 km, plan je da posle Nokia stignemo na trajekt u Turku u 21:00 za Stokholm.
Rano ujutro krecemo za zemlju 1000 jezera, prelazimo rusku granicu na pogranicnom punktu Brusnicnoe, zatim Lapeenranta, Kouvola, Lahti,
prema Tampereu u gradic Nokia.
Interesantan je bio susret sa covekom koji je u zivotu imao 10 SAAB-ova, a dva od njih su u muzeju SAAB u gradu Turku. Finska je inace zemlja koja je takodje proizvodila SAAB-ove, konkretno model 900. Sa velikim zadovoljstvom je pokazao garazu sa ogromnim brojem NOS autodelova za oldtajmere i dva SAAB-a, 900 turbo i 96 koji je presao svega 27000 km. Imao sam srecu da sednem u oldtajmera, unutra sve novo, vrata se zatvaraju kao kasa.
Tu je jos jedan 900 turbo van garaze i dva 9-5, za njega i sina, ukupno 5.
Oslobadjamo prtljaznik, prebacujemo kofere na zadnje sediste i pakujemo menjac i sve nove delove za 99 (krajnice spone, 4 kugle, prednji far, dihtunge poklopca glave, remkomplete za kocioni cilindar, rucice migavaca, pakne za rucnu,...) u gepek.
Pozdravljamo se sa Juhom, ostavljamo za uspomenu i dugo secanje 2 litra srpske sljive i polako krecemo na jug za luku Turku. Polako, jer smo vec dobili informaciju da na vecernjem trajektu za Stokholm nema mesta za SAAB-a i nema potrebe da zurimo.
Stizemo uvece, kupujemo karte za jutarnji trajekt i nalazimo hotel.
Ujutro cekamo ukrcavanje na trajekt Amorella i krecemo za zemlju SAAB-ova
SAAB u Stokholmu, sutra putujemo za Trollhatten, cilj putovanja je muzej SAAB
U muzej stizemo u 15:30 i imamo pola sata za obilazak
Posle muzeja krecemo preko Geteborga, pored Severnog mora, za grad Lund na jugu Svedske
Stizemo na vreme da posetimo bazen i saunu u hotelu Scandic Star, da bi nas bar malo prosao umor posle novih 700 km, a ujedno i pripremimo za sledeci dan kada ocekujemo i najduzu kilometrazu.
U Dansku smo planirali da putujemo ne trajektom iz Helsinborga, nego preko najduzeg mosta u Evropi Eresund. koji u svakom slucaju predstavlja veliku atrakciju. U subotnje jutro 10.05. smo napustili Lund i preko Malmea izasli na Eresund
S mosta odmah ulazimo u tunel pod vodom
Kratak odmor u centru Kopenhagena, cisto da osetimo atmosferu Eurosonga i krecemo za jug Danske u Redby, kako bi se trajektom prebacili u Nemacku
Na trajekt se ukrcavamo u 14:45,
i stizemo u nemacki Putgarden u 15:30.
Imali smo vrli smeli plan da stignemo u Minhen taj dan, zbog obaveze da u Sloveniju stignemo u nedelju, ali zbog kise koja nije prestajala kroz svu Nemacku stigli smo na 11 km od Nirnberga, oko 150 do Minhena, preko Lubeka, Hamburga, Hanovera, Kasela, Vurcburga. Sve ukupno taj dan 980 km.
Interesantan je bio hotel pored autobana. Ponoc davno prosla, nigde zive duse, ulazna vrata otvorena, izmedju njih i drugih vrata automat za bankovsku kartu. Ubacujes kartu, biras prenociste, broj noci i osoba, sa doruckom ili bez, placas i dobijas dva papira, na kojima pise broj sobe i kod.
Sa kodom otvaras ulazna vrata hotela i sobe. Nikog nismo videli, a mogli smo da koristimo sobu za nocenje i odmor. Posle smo saznali da personal radi do 22, a zatim se u automatskom rezimu placa i ulazi u sobu.
Dorucak i ujutro polecemo za Minhen i Salcburg
Postoji veliki broj nemackih autobanova bez ogranicenja brzine i mi smo upravo jedan takav iskoristili da probamo legendarnu masinu 9000 Aero na brzinama za koje moze da ode i dozvola u drugim zemljama.
Prav put, nov asfalt, siroke trake, nigde kola, mi odmorni i naspavani. 59 km do Ingolstadta okrecemo kazaljku na spidometru do fantasticnih 205, na 4200 o/min, a vidi se po satu da to nije kraj ni za motor, ni za turbinu, niti se masina muci na ovoj brzini.
Fantazija i delirijum. Komfor, sigurnost. Sta reci jos!
Vrlo brzo dolazimo do Austrije i odmah se zaustavljamo u Salcburgu, malo da se upoznamo sa gradom i predahnemo
Ispred Mocartove kuće
Nastavljamo kroz austrijske tunele i ulazimo u Sloveniju, u Ljubljanu koja za nas oznacava kraj zajednickog putovanja. Klasić iz štipske kasarne JNA put nastavlja za Beograd i Novi sad drugim putnickim kolima, a ja vozim dalje za Idriju, do hotela Kendov dvorac u kome cu službeno biti sledeća dva dana
U utorak 13.05. se krece za Beograd, ostala je poslednja deonica od 560 km i uvece SAAB stize u Novi Beograd, pred garazu u kojoj je 99L
Sacekala me je majka koja je za putovanje saznala tek kada sam stigao u Sloveniju, a ja sam se postarao da za nju bude manje brige. Interesantna je bila njena beseda:
“Sve sto ti meni radis, to ce tebi tvoj decak da radi i nemoj da mislis da nece, zapamti sta sam ti rekla. Videces kako je kada on sedne u kola i krene na put od 4500 km, kako ce ti biti, kako ces spavati i da li ces uopste moci da zaspes. Tek ces onda saznati sta je roditeljska briga.”
Odgovorio sam joj da ako maleni krene sa SAAB-om, moja briga ce biti mnogo manja, jer znam da ce sa njim biti masina koja ce ga cuvati i stititi, a uz to i zelje ispunjavati
Sta reci na kraju.
SAAB-u sam verovao 98% da moze, slicno kao i sebi i prijatelju, verovao sam da nece biti problema. I zaista posle 4441 km puteva, posle finskih i svedskih benzinskih pumpi na kojima se benzin kupuje samo na bankovsku karticu, posle trajekata, mostova, prirode, gradova, hotela, restorana, kisa i loseg vremena, nemackih autobanova i austrijskih tunela, vinjeta, drumarina i muzeja, moze da se kaze putovanje za istoriju.
A SAAB neprevazidjen, mocan, komforan, i toliko siguran da je tesko naci slova ushicenja masinom.
I što je najvažnije, ispunio sam očevu želju iz 2002 godine, petostepeni menjač za SAAB 99 je u Beogradu.
Ziveo SAAB.
Teško je bilo šta novo, a interesantno, napisati za legendarnu mašinu, ali moj plan je da Vam ga predstavim i pokažem na delu.
Dugo sam planirao da četvorostepeni menjač SAAB 99L zamenim sa petostepenim, nažalost ovi menjači su u Rusiji, pa i u Srbiji, nedostupni, jer čim se pojavi dobar sa malom predjenom kilometrazom, odmah ode za ne mali novac.
Pokušaji su bili bezuspešni sve do januara 2014 kada sam slučajno preko Interneta upoznao predsednika SAAB Club Finska i od njega dobio informaciju da ima na raspolaganju kvalitetan petostepeni menjač koji je presao 90.000 km. Dugo smo bili na vezi, obećali su čuvanje menjača, dok ne otopli i dok se ne stvore uslovi za dolazak u Finsku. Za to vreme je išla priprema putovanja, provera sa ruskom carinom o mogućnosti uvoza menjača iz Finske u Rusiju, takodje i uvoz menjača u Srbiju, priprema limuzine.
Pošto sam bio u obavezi da putujem sluzbeno za Sloveniju i da se u Ljubljani pojavim 11.05., to je automatski u aprilu unelo korekciju u plan da odem do Finske i vratim se nazad u Moskvu. Odmah se rodila ideja da se objedini putovanje u Finsku sa obavezama u Sloveniji, sa posledicnim putovanjem preko Svedske, Danske, Nemacke i Austrije. Kada sam o svom planu putovanja obavestio drugara iz vojske i pozvao ga da krene sa mnom, intriga je bila velika, u momentu nije obecao nista, osim da ce proveriti kako je sa odmorom u to vreme. Ubrzo za tim sam dobio potvrdu da avionom dolazi u Moskvu i da je karta vec kupljena.
Dosao je 06.05. i trenutak istine za mene i za SAAB,
polazak iz Moskve rano ujutro na aerodrom Seremetjevo, da pokupimo drugog pilota i krenemo na sever za Sankt Peterburg.
U Piter posle 700 km stizemo uvece oko 19
sledi upoznavanje sa gradom i odmor, zato sto je sutra pred nama novih 700 km, plan je da posle Nokia stignemo na trajekt u Turku u 21:00 za Stokholm.
Rano ujutro krecemo za zemlju 1000 jezera, prelazimo rusku granicu na pogranicnom punktu Brusnicnoe, zatim Lapeenranta, Kouvola, Lahti,
prema Tampereu u gradic Nokia.
Interesantan je bio susret sa covekom koji je u zivotu imao 10 SAAB-ova, a dva od njih su u muzeju SAAB u gradu Turku. Finska je inace zemlja koja je takodje proizvodila SAAB-ove, konkretno model 900. Sa velikim zadovoljstvom je pokazao garazu sa ogromnim brojem NOS autodelova za oldtajmere i dva SAAB-a, 900 turbo i 96 koji je presao svega 27000 km. Imao sam srecu da sednem u oldtajmera, unutra sve novo, vrata se zatvaraju kao kasa.
Tu je jos jedan 900 turbo van garaze i dva 9-5, za njega i sina, ukupno 5.
Oslobadjamo prtljaznik, prebacujemo kofere na zadnje sediste i pakujemo menjac i sve nove delove za 99 (krajnice spone, 4 kugle, prednji far, dihtunge poklopca glave, remkomplete za kocioni cilindar, rucice migavaca, pakne za rucnu,...) u gepek.
Pozdravljamo se sa Juhom, ostavljamo za uspomenu i dugo secanje 2 litra srpske sljive i polako krecemo na jug za luku Turku. Polako, jer smo vec dobili informaciju da na vecernjem trajektu za Stokholm nema mesta za SAAB-a i nema potrebe da zurimo.
Stizemo uvece, kupujemo karte za jutarnji trajekt i nalazimo hotel.
Ujutro cekamo ukrcavanje na trajekt Amorella i krecemo za zemlju SAAB-ova
SAAB u Stokholmu, sutra putujemo za Trollhatten, cilj putovanja je muzej SAAB
U muzej stizemo u 15:30 i imamo pola sata za obilazak
Posle muzeja krecemo preko Geteborga, pored Severnog mora, za grad Lund na jugu Svedske
Stizemo na vreme da posetimo bazen i saunu u hotelu Scandic Star, da bi nas bar malo prosao umor posle novih 700 km, a ujedno i pripremimo za sledeci dan kada ocekujemo i najduzu kilometrazu.
U Dansku smo planirali da putujemo ne trajektom iz Helsinborga, nego preko najduzeg mosta u Evropi Eresund. koji u svakom slucaju predstavlja veliku atrakciju. U subotnje jutro 10.05. smo napustili Lund i preko Malmea izasli na Eresund
S mosta odmah ulazimo u tunel pod vodom
Kratak odmor u centru Kopenhagena, cisto da osetimo atmosferu Eurosonga i krecemo za jug Danske u Redby, kako bi se trajektom prebacili u Nemacku
Na trajekt se ukrcavamo u 14:45,
i stizemo u nemacki Putgarden u 15:30.
Imali smo vrli smeli plan da stignemo u Minhen taj dan, zbog obaveze da u Sloveniju stignemo u nedelju, ali zbog kise koja nije prestajala kroz svu Nemacku stigli smo na 11 km od Nirnberga, oko 150 do Minhena, preko Lubeka, Hamburga, Hanovera, Kasela, Vurcburga. Sve ukupno taj dan 980 km.
Interesantan je bio hotel pored autobana. Ponoc davno prosla, nigde zive duse, ulazna vrata otvorena, izmedju njih i drugih vrata automat za bankovsku kartu. Ubacujes kartu, biras prenociste, broj noci i osoba, sa doruckom ili bez, placas i dobijas dva papira, na kojima pise broj sobe i kod.
Sa kodom otvaras ulazna vrata hotela i sobe. Nikog nismo videli, a mogli smo da koristimo sobu za nocenje i odmor. Posle smo saznali da personal radi do 22, a zatim se u automatskom rezimu placa i ulazi u sobu.
Dorucak i ujutro polecemo za Minhen i Salcburg
Postoji veliki broj nemackih autobanova bez ogranicenja brzine i mi smo upravo jedan takav iskoristili da probamo legendarnu masinu 9000 Aero na brzinama za koje moze da ode i dozvola u drugim zemljama.
Prav put, nov asfalt, siroke trake, nigde kola, mi odmorni i naspavani. 59 km do Ingolstadta okrecemo kazaljku na spidometru do fantasticnih 205, na 4200 o/min, a vidi se po satu da to nije kraj ni za motor, ni za turbinu, niti se masina muci na ovoj brzini.
Fantazija i delirijum. Komfor, sigurnost. Sta reci jos!
Vrlo brzo dolazimo do Austrije i odmah se zaustavljamo u Salcburgu, malo da se upoznamo sa gradom i predahnemo
Ispred Mocartove kuće
Nastavljamo kroz austrijske tunele i ulazimo u Sloveniju, u Ljubljanu koja za nas oznacava kraj zajednickog putovanja. Klasić iz štipske kasarne JNA put nastavlja za Beograd i Novi sad drugim putnickim kolima, a ja vozim dalje za Idriju, do hotela Kendov dvorac u kome cu službeno biti sledeća dva dana
U utorak 13.05. se krece za Beograd, ostala je poslednja deonica od 560 km i uvece SAAB stize u Novi Beograd, pred garazu u kojoj je 99L
Sacekala me je majka koja je za putovanje saznala tek kada sam stigao u Sloveniju, a ja sam se postarao da za nju bude manje brige. Interesantna je bila njena beseda:
“Sve sto ti meni radis, to ce tebi tvoj decak da radi i nemoj da mislis da nece, zapamti sta sam ti rekla. Videces kako je kada on sedne u kola i krene na put od 4500 km, kako ce ti biti, kako ces spavati i da li ces uopste moci da zaspes. Tek ces onda saznati sta je roditeljska briga.”
Odgovorio sam joj da ako maleni krene sa SAAB-om, moja briga ce biti mnogo manja, jer znam da ce sa njim biti masina koja ce ga cuvati i stititi, a uz to i zelje ispunjavati
Sta reci na kraju.
SAAB-u sam verovao 98% da moze, slicno kao i sebi i prijatelju, verovao sam da nece biti problema. I zaista posle 4441 km puteva, posle finskih i svedskih benzinskih pumpi na kojima se benzin kupuje samo na bankovsku karticu, posle trajekata, mostova, prirode, gradova, hotela, restorana, kisa i loseg vremena, nemackih autobanova i austrijskih tunela, vinjeta, drumarina i muzeja, moze da se kaze putovanje za istoriju.
A SAAB neprevazidjen, mocan, komforan, i toliko siguran da je tesko naci slova ushicenja masinom.
I što je najvažnije, ispunio sam očevu želju iz 2002 godine, petostepeni menjač za SAAB 99 je u Beogradu.
Ziveo SAAB.
Do blokade sa blagim remapom ide on do 270 
