od silavne do niravane
Poslato: 14 Jan 2015, 16:28
Automobili su mi oduvek bili strast.Medjutim svoj prvi auto sam kupio tek kada sam zavrsio fakultet,ustvari to je bio poklon roditelja a za njegov izbor bila je kriva jedana noc i film "posao u Italiji",vec sutradan sam sa ocem bio u kolima na putu za Sjenicu i kupovinu automobila o kome sam sanjao.Nije mi se dopao,500 km uzalud.I onda sam sledecih par meseci prevrnuo Srbiju da nadjem priomerak koji zelim i nasao ga pod jednom strehom u nekom selu pored Pozarevca,u originalnom stanju...malo ga doradio i napravio cooper izgled.Bio je to jedan mali Mini 850 i sa kojim sam se druzio punih 5 godina.Imao je nekih 33 god kada je dosao u moj posed.Za to vreme sam nekoliko puta isao sa njim do Italije ,svake godine do CG i dosta po Srbiji.Nigde me nije ostavio.
Ali svakoj ljubavi dodje kraj,sljakalo se mnogo,zaradilo se i onda je iz mene poceo da izbija onaj Balkanski sindrom zvani zelja da budem prvi koji ce prdnuti u sediste novih kola isteranih iz salona.Naravno usledila je jedna Fabia 2 sport paketu sa 1.6 benzincem u nosu te 2008 godine. Mislim da ce to biti jedini auto koji je imao sve sto sam pozeleo i naknadno napakovao od fabricke opreme prilikom narucivanja.Bila je brza,stabilna...pravi momacki auto.I tako u sreci i veselju provedosmo punih 35000 km kada je usledila nepristojna ponuda za nju koja se ne odbija.Ali nije samo to nego i potreba da se obezbedi neka lova za start sa tadasnjom verenicom koju cu samo mesec dana po pradji zateci na kako tarlaha...Tako je otarlahala i ona i Fabija. Fabija je dobila novog vlasnika a ja tri stentica.
Trebalo je naci prevozno sredstvo za ranjeno srce...Naravno u to vreme pomama za punticima iz Zastave zbog smesno jeftinih kredita.Jednog kupio tata a drugog ja.Moj je bio mjet.Isao kao vetar,trosio kao upaljac i zahvaljujuci njemu sam nahvato svoju sadanju suprugi.Zaahvaljujuci njemu smo uvideli prednosti malog auta... :tongue2:
Nastavice se...
Ali svakoj ljubavi dodje kraj,sljakalo se mnogo,zaradilo se i onda je iz mene poceo da izbija onaj Balkanski sindrom zvani zelja da budem prvi koji ce prdnuti u sediste novih kola isteranih iz salona.Naravno usledila je jedna Fabia 2 sport paketu sa 1.6 benzincem u nosu te 2008 godine. Mislim da ce to biti jedini auto koji je imao sve sto sam pozeleo i naknadno napakovao od fabricke opreme prilikom narucivanja.Bila je brza,stabilna...pravi momacki auto.I tako u sreci i veselju provedosmo punih 35000 km kada je usledila nepristojna ponuda za nju koja se ne odbija.Ali nije samo to nego i potreba da se obezbedi neka lova za start sa tadasnjom verenicom koju cu samo mesec dana po pradji zateci na kako tarlaha...Tako je otarlahala i ona i Fabija. Fabija je dobila novog vlasnika a ja tri stentica.
Trebalo je naci prevozno sredstvo za ranjeno srce...Naravno u to vreme pomama za punticima iz Zastave zbog smesno jeftinih kredita.Jednog kupio tata a drugog ja.Moj je bio mjet.Isao kao vetar,trosio kao upaljac i zahvaljujuci njemu sam nahvato svoju sadanju suprugi.Zaahvaljujuci njemu smo uvideli prednosti malog auta... :tongue2:
Nastavice se...